Posle 14 godina vladavine SNS-a i Aleksandra Vučića, institucije u Srbiji su gotovo u potpunosti razorene, a država zarobljena. U izborne rezultate, zbog ogromne izborne krađe, više niko ne veruje, pa se svi plaše izborne noći. Kriminalci sve češće raznose u vazduh i lokale i ljude po Srbiji. Evropske integracije su na samrti, što je nedvosmisleno pokazalo i neotvaranje Klastera 3, uprkos svim pokušajima režima da fingira da se u Srbiji dešavaju nekakvi reformski pomaci. Ne dešavaju se reforme. Dešava se fingiranje reformi.
Državna uprava funkcioniše kao partijski aparat prinude i ucena. Ogroman broj funkcionera vlast drži u v.d. statusu i dokle god je tako oni su uslovljeni da ne rade za državu, nego za partiju, da skupljaju kapilarne glasove, organizuju odvođenje ljudi na mitinge i potkazuju opozicione kolege. U suprotnom im sledi smena
Posle 14 godina rastakanja sistema, državna uprava na svim nivoima funkcioniše kao partijski aparat prinude i ucena. Ilustrovaćemo to jednim primerom: ogroman broj državnih funkcionera vlast drži u v.d. statusu. To znači da ih u svakoj sekundi neko može smeniti zbog neposlušnosti. Dokle god su u v.d. statusu, ti funkcioneri su uslovljeni da ne rade poslove za državu, nego za partiju: da skupljaju kapilarne glasove, organizuju odvođenje ljudi na mitinge i potkazuju opozicione kolege. U suprotnom im sledi smena.
Kad se državni interesi potčine interesu jedne partije i vođe
Takođe, ogroman broj zaposlenih u javnom sektoru radi na privremenim ugovorima, koji se takođe mogu otkazati u slučaju neposlušnosti. Samo ova dva mehanizma, koja Evropska komisija inače vrlo eksplicitno navodi u svojim izveštajima o stanju u Srbiji, dovoljna su da se državni sistem potčini interesu partije i vođe, a ne interesu društva i države. I, da, naravno: interes Srbije i interes Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića nisu isti. SNS nije država. SNS je uzurpator.
Društva sa ovako disfunkcionalnim političkim sistemima ne mogu dugoročno da opstanu. Zašto narodi propadaju i Uspon i sumrak naroda su dve knjige korisne za razumevanje istorijskog trenutka i institucionalne paralize u kojoj se Srbija zbog naprednjaka nalazi, ali i razumevanja katastrofalnih posledica ovakve vladavine
Kada već govorimo o zarobljenoj državi i institucionalnom sunovratu, svi dobro znaju kako su radili MUP, VJT, BIA, REM, RIK, RTS i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. To ne treba posebno objašnjavati. Svi dobro znamo i vidimo da je ceo državni aparat pre svega servis za manipulaciju i održavanje u životu jednog režima, a ne servis države.
Sve ove razorene institucije guraju Srbiju u ambis nestanka, jer društva sa ovako disfunkcionalnim političkim sistemima ne mogu dugoročno da opstanu. To nas uči istorija, za one koji čitaju istoriju. Zašto narodi propadaju i Uspon i sumrak naroda su, na primer, dve knjige korisne za razumevanje istorijskog trenutka i institucionalne paralize u kojoj se Srbija zbog naprednjaka nalazi, ali i razumevanja katastrofalnih posledica ovakve vladavine.
Na korak od stagnacije i privredne agonije
Postoji i drugo bespuće kojim je Srbija pod SNS-om krenula: ekonomija. Nakon postkovid ekonomskog buma, koji je finansiran štampanjem para i zaduživanjem, pa je samim tim bio neodrživ, na šta smo mi iz SSP-a sve vreme upozoravali, Srbija se nalazi na korak od stagnacije i privredne agonije. Generisana je ogromna inflacija koja je pojela životni standard, a u uslovima fiksnog deviznog kursa domaća privreda je izgubila konkurentnost.
Plate su nominalno rasle, ali ih je realno velikim delom pojela inflacija. A onda ih je, u međunarodnoj investicionoj areni, fiksni kurs dodatno dotukao. Naši radnici su, zbog promašene politike države, sve manje konkurentni za strane investitore
Pošto nije bilo rasta produktivnosti, naši proizvodi su na međunarodnom tržištu postali preskupi u evrima. Cena naših proizvoda u dinarima je porasla, dok je evro ostao fiksiran. To je direktno dovelo do rasta cena naših proizvoda u evrima, što znači da su oni postali nekonkurentni u odnosu na strane proizvode.
Još opasnije, plate su nominalno rasle, ali ih je realno velikim delom pojela inflacija. A onda ih je, u međunarodnoj investicionoj areni, fiksni kurs dodatno dotukao. Naši radnici su, zbog promašene politike države, sve manje konkurentni za strane investitore.
Istovremeno, sistem javnih nabavki je kroz mehanizme leks specijalisa suspendovan, a ogromna finansijska sredstva države počela su da se slivaju u džepove malobrojne tajkunske naprednjačke elite, koja dobija ogromne građevinske radove po preplaćenim cenama. Tako smo dobili nove parašampione koji do pre pet godina nisu ni postojali, a sada su milioneri i milijarderi.
Ta koncentracija bogatstva u rukama malog broja ljudi naprednjačke elite direktna je pretnja slobodi i demokratiji u Srbiji. Taj sistem je direktan generator korupcije, koja je u Srbiji sve veća i sve opasnija.
Kroz koruptivne dilove sa Kinezima država se rastače, a gradovi se truju. Smederevo, Zrenjanin i Bor su simboli žrtvovanja ljudi i životne sredine zarad kratkoročne i male ekonomske dobiti. Ekonomski nakaradan sistem je još jedno bespuće kojim je Srbija krenula
Da tragedija bude veća, kroz koruptivne dilove sa Kinezima država se rastače, a gradovi se truju. Smederevo, Zrenjanin i Bor su simboli žrtvovanja ljudi i životne sredine zarad kratkoročne i male ekonomske dobiti. Ekonomski nakaradan sistem je još jedno bespuće kojim je Srbija krenula.
Plan za prvih sto dana
S obzirom na to da se Srbija nalazi u teškoj situaciji, a da vlast sve manje može da sakrije svoje neuspehe, potreban je hitan plan obnove države u svakom smislu.
Prvo, potrebna je obnova institucija. Zato smo dali plan od 100 dana: kako se partokratija, koju je SNS krunisao kao modus operandi, demontira korak po korak — i to brzo. Nema velikih tajni i nema alhemije. Put je jasan i javan: kadrovski rezovi, sklanjanje kompromitovanih direktora, a zatim izmene zakona kojima se institucije oslobađaju iz kandži režima. Ako Srbija na izborima podrži smenu vlasti, 100 dana je dovoljno da se ugasi epicentar naprednjačkog režima koji je zarobio državu u Srbiji.
Potreban je hitan plan obnove države u svakom smislu. Prvo, potrebna je obnova institucija, a posle smene vlasti partokratija se može demontirati u prvih sto dana. Toliko je dovoljno da se ugasi epicentar režima koji je zarobio državu
Paralelno sa tim, izgradnja sistema za borbu protiv korupcije kroz Specijalno tužilaštvo za borbu protiv visoke korupcije, uz uvođenje radikalne transparentnosti u državni sistem, trebalo bi da ograniči finansijsku moć elite koja se u prethodnih 14 godina obogatila na grbači srpskog naroda. Ta elita, koja je sada već jasno bliska i kriminalu, ukoliko ne bude procesuirana, biće izvor stalne političke pretnje bilo kojoj novoj vlasti u Srbiji.
Posle toga mora da usledi revitalizacija ekonomije i vraćanje dostojanstva javnom sektoru. Naš plan „Srbija posle Vučića“ izgrađen je na ključnoj ekonomskoj pretpostavci: nema visokih stopa privrednog rasta bez rasta ukupne faktorske produktivnosti. Sve ekonomske mere u planu direktno se bave problemom produktivnosti u Srbiji. To je zlatno pravilo ekonomije. Ne putevi. Ne fabrike same po sebi. Nego produktivnost rada.
Dakle, moramo da sklonimo sve smetnje rastu: korupciju, besmislenu papirologiju, reket, ogromne i neopravdane parafiskalne namete. Samo tako domaća privreda, koju su naprednjaci deceniju sklanjali u stranu, može da dobije šansu da raste.
Sve ekonomske mere u planu bave se problemom produktivnosti. To je zlatno pravilo ekonomije. Ne putevi. Ne fabrike same po sebi. Nego produktivnost rada. Uz to, moraju se otkloniti sve smetnje rastu: korupcija, reke, ogromni i neopravdani parafiskalni nameti. Samo tako domaća privreda može da dobije šansu da raste
Umesto da finansiramo motače kablova i gumare, sistem subvencija treba da podržava strane kompanije koje donose nove tehnologije i znanje. Takve fabrike, koje pod Vučićem nismo videli ni na simboličnom nivou, ne dolaze u zemlje koje su do guše korumpirane, u kojima sudovi rade kao na usporenom snimku i u kojima partokratija prožima svaki segment javne uprave. One traže efikasnost, znanje i uređen sistem.
To znači i dobro obrazovanje i dobro zdravstvo. To ne znači besprizorni populizam kojim nas režim obasipa svakog dana.
Sve ovo što smo napisali samo je jedan deo problema i jedan deo rešenja. Mi smo prethodnih 15 godina posvetili temeljnom proučavanju problema u Srbiji i poznajemo svaki deo zarobljenog sistema. Znamo i kako da ga oslobodimo. Zato smo napisali plan.
Takođe znamo da iza tog plana moraju da stanu građani i svi relevantni politički akteri da bi on bio sproveden. Taj plan je, kada se pročita, jedini put u normalizaciju Srbije. On nije stranački ili ideološki plan. To je plan za oslobađanje države Srbije iz zagrljaja smrti sa SNS-om.
I za kraj: oni nisu patriote. Oni su klijentelistički režim koji zanima samo sopstvena moć – politička i finansijska. Da su patriote, ne bi uništili sistem u Srbiji kako su ga oni uništili. Patriote smo mi koji kažemo da Srbija može bolje i koji kažemo kako može bolje.
